Istraživanje: Govor mržnje jednak slobodi izražavanja

0
249629

Govor mržnje u Evropi je dio evropskog istraživanja koje je obuhvatilo mlade od 14 do 35 godina i čiji je cilj da ispita njihovu percepciju govora mržnje sa posebnim osvrtom ove pojave na Internetu. Pomenuto istraživanje je inicirala organizacija GEYC iz Rumunije u okviru projekta „Balkan bez mržnje“ koji je sprovodila nevladina organizacija „35mm“, članica Građanske alijanse.Istraživanje koje je sprovedeno od 3 oktobra do 15 novembra 2016. godine bilo je anonimno i uključilo je 1.623 ispitanika/ca iz: Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Republike Moldavije, Estonije, Makedonije, Kosova, Turske, Francuske, Albanije, Bugarske i Italije.

Od ukupnog broja ispitanika/ca njih 67,5 odsto je iz gradskog područja a 35,2 odsto iz ruralnog područja, dok je 64,4 odsto žena i 34 odsto muškaraca.

Na pitanje „Da li ste se ikad osjetili uvrijeđenim, diskriminisanim ili maltretiranim internetskim sadržajima“ skoro četvrtina (22,4%) ispitanika je odgovorila „Da, jednom“ , trećina (32,6%) je odgovorila sa „Da, nekoliko puta“, dok je skoro polovina (45%) odgovorila sa „Ne“.

Čak 76,1 odsto ispitanika/ca je nekoliko puta učestvovalo u slanju ili pokretanju govora mržnje na internetu, njih 12,2 odsto jednom a samo 11,7 odsto nije nikada učestvovalo.

Procenti koji pokazuju da su mladi ili žrtve ili nasilnicu su visoki i naglašavaju ranjivost korisnika u digitalnom prostoru kada je u pitanju bezbjednost. Kako je anketa pokazala više od polovine (55%) mladih su bili nasilnici dok je dvije trećine (76%) njih koristilo govor mržnje protiv drugih.

Mladi najčešće prepoznaju govor mržnje na društvenim medijima, vijestima i komentarima na blogovima i sajtovima. Vrlo često, muzika, vicevi, reklame i filmovi sadrže govor mržnje.
Najčešći oblici diskriminacije na Internetu su na osnovu: rase (16,9%), seksualne orijentacije (14,4%), mišljenja i stavova (12,5%), nacionalnosti (10,4%), etničkog porijekla (8,9%), religije (8,4%), pola (6,9%), prihoda (6,5%) i godina (4,8%).

Više od trećine (35%) ispitanika/ca koji se suočavaju sa govorom mržnje na Internetu ne reaguju jer smatraju da je govor mržnje jednak slobodi izražavanja. Nešto manje od četvrtine (20%) ispitanika/ca koji su se suočili sa govorom mržnje su tražili osvetu i postali agresori/ke. Po rezultatima ankete 11 odsto žrtava krivi sebe i nešto više od dva odsto (2,2%) je potražilo stručnu pomoć.

Kao glavne aktere u borbi protiv govora mržnje na Internetu: 35,3 odsto učesnika/ca je odgovorilo da je to svaki korisnik koji identifikuje govor mržnje, 19,6 odsto moderatori veb sajtova, 8,3 odsto nadležne institucije, 35 odsto sve navedeno, dok je 1,8 odsto navelo ostalo kao glavne aktere.

Manje od trećine (30%) ispitanika koji su bili svjedoci govora mržnje na Internetu su to i prijavili, dok je više od trećine (38,4%) odgovorilo da nije preduzelo ništa povodom govora mržnje. Iako nisu zauzeli jasan stav protiv govora mržnje, 13 odsto ispitanika/ca je odgovorilo da se nada da će to drugi učiniti.

Zabrinjavajućih šest odsto smatra govor mržnje smiješnim, dok tri odsto vjeruje da je govor mržnje normalna i neizbježna pojava u međuljudskim odnosima. Ova vrsta stavova podstiče nasilnika/cu i čini žrtve još ranjivijim.

Kristina Ćetković
Koordinatorka medijskog programa
35mmproduction@gmail.com

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here